Ovo je omaž jednom motelu na autoputu Beograd-Vranje, koji više ne postoji. Motel "Košuta" kod Batočine. Kad sam radio u hitnoj pomoći i kad smo pratili pacijente za Beograd, u povratku bi često svraćali u ovaj motel na "Juneći ribić sa kajmakom".
Za 6 osoba:
- dva kilograma junećeg ribića
- so, biber i biljni začin po ukusu
- kašičica bibera u zrnu
- dva lovorova lista
- voda, recimo 500 ml (Po potrebi u toku kuvanja-dinstanja dodajte još po malo vode. Ideja je da kad meso bude gotovo u šerpi ostane oko 500 ml safta jer se u tanjir uz meso, krompir, šampinjone i kajmak, doda i 50-100 ml safta.)
- oko 400-500 grama kajmaka (Nisam siguran za ovu količinu. Recimo 10 kašika.)
- 3-4 kašike maslinovog ulja
Trebaće vam još i pola pakovanja šampinjona kratko izdinastanih na malo maslaca. So i biber po ukusu. Trebaće vam i krompir. Četiri krompira oljuštite, naseckate na kockice i skuvate u slanoj vodi. Ocedite ih i kratko propržite na malo maslinovog ulja. Preporučujem u teflonskom tiganju. Dodajte malo soli, bibera i recimo jedan čen sitno seckanog belog luka. Ili ga kratko zapecite u rerni.
Vreme pripreme: oko 3 sata.
Težina: lako.
Lepe komade junećeg ribića dobro posolite, pobiberite, dodajte im malo biljnog začina. Stavite u dublju šerpu, nalijte vodom, dodajte biber u zrnu i koji list lorbera. Ništa specijalno. Da, malo ulja. Pustite da provri. Smanjite temperaturu na najniže. Poklopite i ostavite 3 sata.
Povremeno proverite količinu vode u šerpi. Na kraju treba da ostane 400-500 ml. Poslednjih sat vremena kuvanja dodajte recimo četiri kašike kajmaka. Neka se lepo rastopi, da obogati ukus sosa.
Evo kako mi to radimo u nedelju. Upalimo vatru u "smederevcu" u staroj kući, pa se raširimo... Obratite pažnju na supu sa domaćim knedlama koju sprema tata Old-Chef. Lepota.
Da završim sa receptom. Servirajte u dubokom tanjiru. Meso, šampinjone i krompire. Nalijte sa malo safta iz šerpe. Dodajte još po jednu kašiku kajmaka odozgo.
Da bi neko shvatio svu lepotu ovog jela, treba da provede 4-5 sati u kolima, još par sati u hodnicima nekog od Institute KC Srbije, i još sat vremena u kolima u povratku do motela. E onda, kad tako izmučeni i dehidrirani navalite na pivo, ribić sa kajmakom, vruće lepinje i ljute papričice... Potresne scene.
Kapa dole vozačima koji su me posle ovakvih akcija uvek sigurno dovozili do kuće. Obično sam se budio tek na ulasku u Vranje.