Jela od čičoke

Čičoka

Biljka iz roda suncokreta. Poznata i kao Jerusalemska artičoka. Priča se odnosi na koren biljke (ili je to podzemno stablo „rizom“) koji izgledom podseća na čini mi se mnogo poznatiji đumbir. Ukusom, teksturom i sastavom se dosta razlikuje od đumbira. Najpribližnija je krompiru, ipak po sastavu značajno različita. Naime dok krompir u najvećem procentu sadrži skrob – polimer glukoze, kod čičoke najveći procenat otpada na inulin – polimer fruktoze. Ali pre inulina nešto o ostalim gradivnim elementima ove biljke. Gotovo da ne sadrži masti. Ima otprilike 10 procenta belančevina; pri tome sadrži esencijalne aminokiseline, dakle one neophodne organizmu koje ovaj ne može sam da sintetiše. Sadrži dosta kalcijuma, u optimalnom odnosu sa fosfatima koji omogućuje lakšu resorpciju, pa se čičoka pominje u mnogim dijetama namenjenim osobama sa osteoporozom. Sadrži i sve vitamine B grupe, kao i dosta gvožđa.

Ako govorimo o gojaznosti i dijabetesu tip 2 (najčešće povezan sa gojaznošću) najznačajniji je ujedno i najzastupljeniji gradivni element ove biljke. To je inulin. Polimer fruktoze za čije varenja u digestivnom traktu čoveka nedostaju odgovarajući enzimi. Inulin najvećim delom neprerađen prelolazi do debelog creva gde ga fermentišu bakterije. U čičoki ga ima gotovo 80%. Pominje se značaj inulina u ulozi tzv. prebiotika – odnosno vlaknaste supstance koja pomaže rast dobrih bakterija u debelom crevu. Povoljno recimo kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji antibioticima. Ovde ne mogu a da ne pomenem i izvesne neželjene efekte. Recimo da je razgradnja inulina od strane bakterija praćena oslobađanjem gasova, pa čičoka tako može dovesi do nadimanja, naručito kod osoba nenaviklih na ovo povrće. Ispitivana je i u studijama potvrđena uloga svakodnevnog konzumiranja inulina u poboljšanju lipidnog statusa – snižavanju lošeg holesterola i triglicerida.

Kada je u pitanju dijabetes tip II treba samo kratko reći da je svaki obrok praćen skokom nivoa šećera u krvi. Kod zdravih osoba ovo je praćeno odgovarajućom sekrecijom insulina iz pankreasa i vraćanjem vrednosti glikemije u normalne okvire za ne više od dva sata. Insuficijentna pankreasna sekrecija kod pacijenata sa tipom II dijabetesa nije dovoljna te posla obroka imamo stanja hiperglikemije koja se održavaju i posle dva sata. To je takozvana postprandijalna hiperglikemija koja je po nekima i veći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti od jutarnje hiperglikemije. Jasnoje da obrok u koji sadrži visok procenat inulina neće dovesti do tako značajnih variranja u nivou šećera uz zadovoljavajući osećaj sitosti. Slično je i sa korišćenjem čičoke u svrhu topljenja kilograma.

Evo i nekoliko recepata. Osmišljeni su tako da svaki sdrži veću količinu čičoke, pa tako svako od ovih jela ima oko 50% inulina. Utolićete glad a polovinu obroka ćete praktično podeliti sa dobrim bakterijama iz creva.

1. Krem čorba od čičoke i bundeve
http://blog-chef.blogspot.com/2015/01/krem-corba-od-cicoke-i-bundeve.html

2. Pljeskavica od čičoke i tikvice
http://blog-chef.blogspot.com/2014/12/pljeskavice-od-cicoke-i-tikvice.html

3. Njoke od čičoke sa plavim sirom
http://blog-chef.blogspot.com/2014/12/njoki-od-cicoke-sa-plavim-sirom.html

4. Čips od čičoke i šargarepe
http://blog-chef.blogspot.com/2014/12/cips-od-sargarepe-i-cicoke.html